01 Nezvani gosti

Get ready for our first episode of TalkIn’ Serbian Advanced. You will get about 15 minutes of a storytelling/conversation in Serbian. Let us give you a hint about this episode. It was a hot summer evening. Dani and her sister were home trying to make promaja, but, suddenly there were some strange noises… To find out what happened, listen to our episode below.

Also, don’t forget to check out the transcript of our conversation in Serbian to get the most out of this podcast. Reading the transcript while listening to our conversation can further help you with your listening, pronunciation and speaking skills. Since there are no explanations of words and phrases at the end of our advanced podcasts, the transcript can help you explore our story further.

Check out the transcript of our conversation in Serbian

  • Ćao, Kris.
  • Ćao.
  • Šta radiš?
  • Evo, ništa. Malo mi je dosadno danas.
  • A što to?
  • Niš…ne znam…
  • Eto tako?
  • Da, tako ide danas.
  • Okej, ‘oćeš da…’oćeš da ti ispričam jednu priču?
  • Može, slušam.
  • Ne znam da li ti znaš ovu priču, ali većina ljudi koja me zna, njima je poznata ova priča. Ovo je priča o nezvanim gostima, da. I to je jedna neverovatna priča iz kruga moje porodice, zaista.
  • ‘Ajde.
  • Okej. Bilo je to pre nekoliko godina. Ja sam tada i dalje bila na fakultetu, ali, pošto je bilo leto, spremala sam is, ispite kod mojih roditelja. Nismo imali semestar. I u tom trenutku moja sestra i ja smo bile same u stanu, da. Ona je bila u dnevnoj sobi, a ja sam bila u spavaćoj sobi mojih roditelja i radila sam nešto na kompjuteru, a u sobi je bio mrak. Nisam upalila svetlo. I, pošto je bilo leto, bilo je jako vruće i onda sam na, u toj sobi je imala terasa, bila je terasa i ja sam ostavila vrata od terase otvorena, ali sam spustila roletnu zbog komaraca.
  • Dobro.
  • Znaš šta je roletna?
  • Da, da.
  • Dobro. I, odjednom, ja sam čula kao da je neko na terasi i kuca mi u roletnu.
  • Dobro.
  • Kao, kao da hoće da uđe.
  • Okej.
  • Kao kad ti neko kuca na vrata.
  • Ali neš, nešto kaže ili…?
  • Ne, samo čujem ovako *tup *tup.
  • Aha.
  • Da.
  • Okej.
  • I ja ovako stanem i ne znam šta da radim. Malo sam se i uplašila, ali rek’o: ma ja umišljam, znaš. Nije, nije, nije to stvarno.
  • Aha, ti ni, ti nisi verovala.
  • Da, ja sam mislila da nije, ili da se možda negde drugde čuje…
  • Okej.
  • Ili da sam čula nešto drugo, da možda nije sa terase. Da. I ništa, ja sam nastavila sa radom i nedugo posle toga čuo se neki čudan zvuk u toj sobi u kojoj sam ja bila. Kao da nešto udara o stvar. Tako jednom, pa dvaput.
  • Ali unutra?
  • Unutra.
  • Okej.
  • Ali u sobi je mrak i ja ne vidim ništa. I ništa, ja se uplašila, trgla sam se onako odjednom i uključila svetlo da vidim šta je. Kad ono oko svetla nešto leti ukrug ovako, samo ukrug, ukrug, ukrug i leti mnogo brzo i onda ja nisam znala šta je to. Ali nije me ni zanimalo, ja sam se uplašila i moja prva pomisao je bila: beži! Beži odatle, idi na sigurno. I, ja sam otišla u dnevnu sobu gde bila moja sestra, misleći da je ona hrabrija od mene, jelte, i da će ona otići da se izbori sa ovim čudovištem, šta god da je to bilo. U najboljem slučaju bila je neka mala ptica, i tako. Međutim, ona nije baš bila nešto mnogo hrabrija.
  • Dobro.
  • Jeste pokušala da vidi šta je ovo leteće stvorenje, tako da…To smo pokušavale da vidimo tako što smo malo otvorile vrata, mi bismo rekli, odškrinule vrata dnevne sobe i ovako gledale malo da vidimo da li, da li znamo šta je to. To jest, moja sestra je gledala, ja nisam toliko. I, ništa, leteće stvorenje se približilo, ne nama, ali manje-više tu gde smo mi bile i ovaj, krenulo je da leti oko svetla u hodniku, ispred dnevne sobe.
  • Okej.
  • Ovaj, tako da je dnevna soba ostala jedina neutralna zona, da.
  • Ali vi sad znate šta je?
  • Pa, zapravo, ja nisam…mislim da nismo u tom trenutku znale šta je.
  • Mhm, dobro.
  • Ali ono što smo tada videle jeste da leteće stvorenje u stvari nije samo jedno stvorenje, nego da ih je bilo najmanje troje.
  • Okej.
  • Tako da smo tu, mislim da smo shvatile da je stvar ozbiljna i…ovaj, ne sećam se kako smo došle tačno do toga, ali smo u nekom trenutku shvatile da to mora da budu slepi miševi.
  • Okej.
  • Nema, mislim, ništa drugo noću…to je već bila noć…noću što može da uđe. I onda smo razmišljale: kako je moguće da su ušli, još toliko njih? Kako se to desilo? Naročito zato što uvek spuštamo roletnu kad se otvara prozor, nar…i to zbog komaraca leti ili drugih buba koje mogu da uđu.
  • Da…
  • E, desilo se, u stvari, to da je bilo toliko vruće da je moja sestra otvorila prozor u našoj sobi, ali nije spustila roletnu.
  • Ooo…
  • Da bismo stvorili, jelte, promaju. Da. Nismo znale šta da radimo. Ovaj, ona je verovatno mislila da ništa neće ući ili je možda zaboravila na, na prozor…zaboravila je da nije spustila roletnu. U toj sobi je bio mrak, tako da ni…nije bilo upaljeno svetlo pa da ih nekako privuče. Ali, ona se grdno prevarila i ovaj…
  • Izvini, šta znači prevarila?
  • Znači da je mislila nešto što nije bilo tačno.
  • Mhm, okej, mislim da…okej.
  • I tad je, kao, ja sam se prevario. Ja sam nešto mislio, ali, na kraju, to nije bilo to.
  • Dobro.
  • I onda smo u nekom trenutku isto shvatile da, ono što sam ja čula kao kucanje sa terase je, u stvari, verovatno bio slepi miš koga je njegov brat/rođak, slepi miš koji je već bio unutra pokušavao da dozove da uđe jer oni imaju onaj…
  • Radar ili…
  • Da, sonar ili tako nešto.
  • Da, sonar, ne radar.
  • Nismo znale šta da radimo, bile smo same, nismo bile hrabre da se suočimo sa njima, a opet prvi put nam se desilo to. Kako bi ti reagovao?
  • Da, stvarno ne mogu da ti kažem, ja mislim da to…
  • Nije to buba pa da je izbaciš ili ubiješ…ili komarac…
  • Da, ili fora je da i ne možeš da ubiješ slepog miša.
  • Mi zapravo to tad nismo znali, ali svakako to, to je kao ptica da ti uđe, to je nešto veliko, znaš. Plus ih ima najmanje troje. Uglavnom, naše rešenje je bilo da ne izlazimo iz sobe i da tako provedemo noć, da. Mi smo pomislile kao ostaćemo na neugroženoj teritoriji, na teritoriji koja nema slepe miševe jer je ostatak stana apsolutno bio dostupan njima. Sve je bilo otvoreno, vrata, mislim, taj prozor je bio otvoren.
  • Strašno.
  • Da. Ali hodnik, vrata, mislim da čak i kupatilo, da. I ovaj, ujutru je došao naš spasilac.
  • Samo, samo da nešto proverim. Koliko vremena vi ste u sobi?
  • Celu noć.
  • I, i, mislim niste jeli ništa? Niste pili?
  • Pa bile smo u dnevnoj sobi koja je ujedno i trpezarija i kuhinja tako da smo imali hranu. Ali, na primer, ako si hteo da ideš u kupatilo, nisi mogao.
  • U, strašno.
  • Ali, neću da se poistovećujem sa ljudima koji su stvarno bili u opasnim situacijama, ali stvarno nisi svestan šta naše telo može da izdrži pod tako nekim okolnostima u kojima si uplašen. I morali smo da čekamo tu pomoć, koja je stigla ujutru u vidu naše mame. Ona je jako hrabra žena, ne znam da li si to znao. Ja se sećam da je ona došla, ovako…došla je pre posla, pošto je išla na posao, mislim da je bilo oko 7 ujutru. Došla je pre posla i nosila je neku letnju haljinu. Skroz onako, spremila se za posao, nije se sad super doterala, ali vidi se da…nije došla kao iz kuće, znaš. Ja sam pomislila, ovako sam je gledala i pomislila sam: sad će ova žena da se bavi slepim miševima. Prosto neverovatno. Ali, mame su takve, je l’? Neverovatne. I, u stvari, kad je ona došla, ovaj, ona je došla do nas. U hodniku nije bilo ničeg. Ona je tu malo popričala sa nama i onda je otišla u lov, je li? Pre nego što je ona krenula, ona je obavila poziv da bi se kod nadležnih službi, ovaj, raspitala šta treba da radiš ako ti u kuću uđu slepi miševi.
  • Okej.
  • I oni su joj rekli da su slepi miševi zaštićena vrsta i da ih ne sme ubiti. Ne sme, ne sme da ih, maltene, dirne. Ona kad je krenula, ona je, ovaj, tu gledala. Njih nije bilo nigde. Ali ona nije bila baš toliko sigurna da oni stvarno nisu tu. Onda je krenula da gleda ispod kreveta, iza zavesa i tako to. Oni su se tako odomaćili u našem stanu, da, i bili su, naravno, u svom dubokom snu, pošto oni spavaju preko dana. I ništa. Mama je shvatila da nekako mora da ih istera iz kuće. Bacila se na posao. Jedino oružje, tako da kažem, jedino oružje koje je imala je bila muholovka.
  • Šta je to?
  • To je ono plastično što uzmeš da ubiješ muvu.
  • Aha, okej, okej.
  • Da, inače je to reč koja otprilike u svakom gradu u Srbiji se zove drugačije.
  • Stvarno?
  • Da, ima toliko imena, ne znam zašto. Uglavnom, mi je zovemo muholovka i, ovaj, ono što je ona morala da uradi jeste da pokrije dve sobe i, ovaj, da sve skrivene kutke, sve delove tako skrivene da pogleda. Nije prošlo neko vreme, sestra i ja smo i dalje uplašene, je li, čekale u dnevnoj sobi da vidimo kako će se situacija razviti, je l’? I posle nekog vremena dolazi mama i kaže da je ona završila. Posao je obavljen. Mi kao ono, ne znamo kako može da bude tako sigurna, da li je ovaj…Pitamo je da li je našla sva tri miša, pošto smo mi videli tri. Ona kaže da je na kraju bilo dvadeset slepih miševa.
  • Majko, vau, to je neverovatno.
  • Otprilike deset u jednoj sobi, deset u drugoj sobi. Mi nismo mogli da verujemo. NIje nam bilo prijatno posle toga, znaš.
  • Naravno.
  • Mislim, i da je bio jedan ne bi ti bilo prijatno, a kamoli da je bilo dvadeset. I onda posle toga smo morali stan kompletno da očistimo, što bismo mi rekli, da uradimo generalku, generalno čišćenje; jer su slepi miševi, osim što su došli i neke stvari ostavili nama.
  • Aha.
  • Bilo je dosta krvi po zidovima i ovako. Bilo je izmeta na sve strane. Tako da je baš bilo loše. Ovaj, ja sam isto u nekom trenutku pre toga ostavila ormar otvoren, tako da smo sve te stvari morali da peremo.
  • Vov.
  • Baš je bilo, onako, napeto. Preživeli smo ovaj događaj, verovao ili ne. I posle ovoga na svim prozorima uvek imamo mrežice. One su, ako se prozor otvara, uvek spuštene. Što zbog komaraca, što zbog svih drugih koji žele da uđu, a nezvani su. I eto. To je moja priča. Čiča miča i gotova priča.
  • Sad moram da te pitam.
  • Pitaj.
  • Ako to se desi danas, na primer…
  • Oh my god
  • Da li ti sad znaš, manje-više, šta da radiš? Misliš da sad si bila hrabrija?
  • Da bih bila, da bih sada bila hrabrija?
  • Da, nego pre.
  • Dobro, mi se poznajemo, je li? Sada znam da je to moguće da se desi. Znači, sada znam da je moguće da ti uđu slepi miševi u kuću i to ne jedan slučajno, nego dvadeset. Tako da možda mislim sad da je to otvorilo moj um, u smislu da, ne samo da mislim da mogu slepi miševi da uđu nego bilo šta može da ti uđe u kuću. Bilo šta što leti otprilike ili skače. Tako da, sada znam kako bih reagovala. A to bi bilo: trčim, uzimam telefon i trčim, izlazim, nema me, zatvaram kuću. Ako ti nisi tu da središ situaciju, zovem nekog i dajem uputstva. Mislim ja sad znam šta treba da se radi ako ti uđu slepi miševi u kuću, ali ne bih ja to mogla da radim.
  • Da, razumem, razumem. Vau.
  • Ali, eto, sada i ti znaš, tako da, ovaj, spremni smo, ali nadamo se da neće doći do toga pošto imamo mrežice, je li?
  • Da, bolje je da se ne desi.
  • Da. Eto, Kris, nadam se da sam te malo razonodila, da ti sada nije toliko dosadno.
  • Da, sad nije, nije dosadno uopšte.
  • Dobro, ‘ajde da vidimo šta ćemo dalje da radimo. Vidimo se onda sledeći put.
  • Vidimo se, ćao, ćao.
  • Čao.

You can listen to this episode on

Apple Podcasts
Spotify
Youtube
Castbox
Google Podcasts

TalkIn' Serbian Newsletter

Subscribe to our podcast and get your daily input of Serbian language. Our podcast teaches you real language for your everyday life in Serbia.

close

Subscribe to our Newsletter

Get all the news about our courses and offers directly on your email.